Bilo koji predmet u kući ili napolju u koji ili na koji možeš bez imalo muke sa neke određene razdaljine da ubaciš neki drugi predmet.
Bacanje je obavezno praćeno pogledom i blagim osećanjem samozadovoljstva i ličnog uspeha kada se meta ne promaši.
Da ne napominjem da je prethodno moralo obavezno da dođe do brzinske procene o udaljenosti mete kako ne bi došlo do promašaja iliti neuspeha, odnosno žestoke ispale koja bi mogla da utiče na čovekovu ličnost.
Recimo: svima omiljeno ubacivanje đubreta u kantu ili kese u kontejner ili kašike u sudoperu, ili olovke u fioku. Ili bacanje stvari na stolicu i slično.
