Pridavati važnost otezanjem samoglasnika pri pomenu nekoga ili nečega , kao da ima muda od po pet kila svako.
Ironija je u tome što se često omuđuju stvari koja muda ne mogu imati...
-Zvonko zvani Bikčina na prvom sastanku sa Eustahijom Trubić Pišić-
-Jao kako je božanstveno bilo sinoć na koncertu Maaasima Saaavića.
-U baš mi žao što nisam bio, e u kurac...(De njega omudi, sreće ti.)
-Posle smo išli na izložbu u paviljonu Cvijeeeta Zuuuzorić.
-Aha , ja sam ti sav za umetnost, samo da namestim ovo crevo na iberlaufu i vodim te kod "Mice crepulje" na jagnjetinu...(Cvijeta sa mudima, uff, fuj...)
-Ja svoju Bubu održavam ISKLJUČIVO u Ovlaaašćenom Folksvagenooovom Seeervisu.
-Pa šta joj rade , krope je ko krompirovu zlaticu? (I servisu ih kači, majčinu joj njenu.)
-Molim?
-Ma kažem samo da stegnem maticu...(A posle ću tebi da pokažem kako se pravilno omuđuje hehe...)-Tri sata, kilo jagnjetine i dva litra belog kasnije u Zvonkovom "Kecu"-
-Aaaaaa pa šta je to!?! Jel to...
-E to ti je ZVOOONKOVA OVLAAAŠĆENA KUUURČINA... Sa sve MUUUDIMA!!!
-OH ZVOOOOOOOOOOOOOOOOOONKO!!!
-BIKČINA moliću, i kad nešto omudiš, nek bude po zasluzi...
