Česta greška među narodom, pogotovo onog koji ne razmišlja previše. Neretko se pomisli da jedna osobina povlači i drugu, ali to nije slučaj u oba smera. Mudar je i mudonja, a mudonja nije uvek mudar. Mudonjost u prvom slučaju je odsustvo straha kao posledica nekog znanja i prethodnog iskustva, dok u drugom slučaju govori o hrabrosti zaslebpljenoj ludilom, u najmanju ruku.
Da li zato što mi je ovo nebrojena partija, ili zato što nemam šta da izgubim, ali gledajući tog klinca nisam osećao ni trunku straha. A on se znojio. Pod noćnim svetlom je moglo da se vidi kako polako isparava iz njega. Za neznalicu para, ali za mene-sam pakao. Znam to zato što sam i ja tako isparavao. Držanjem želi da mi kaže da se ne boji. I ne boji me se što je najgore. Ali njegove oči ne odaju smirenost, već bes i ludilo.
Kao da sam juče tako sedeo, i sedeo, čekajući sa nestrpljenjem potez starijeg suparnika. Kao da sam juče gledao te oči lisca koje su mi govorile da sam odavno u njegovoj zamci. Kao da sam juče stajao sat vremena gledajući u mrtvu tačku nakon što je taj lisac uzeo sve što imam i nemam, bez da je pomerio i jedan mišić na tom sablasno smirenom licu.
Istom licu koje ja nosim sada, nakon što sam klincu uzeo sve.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.