On se trudi

pedes i neka

-Ćao majko.
-E, pa Henk, došla sam da te zamolim nešto. Tvoj brat se oseća beskorisnim i voleo bi da počne da zarađuje svoj novac.
-Dugo mu je trebalo.
-Pa, znaš, volela bih da ga uposliš u tvojoj firmi.
-Šta?
-Pa brat ti je.
-Realno ne vredi ni pišljiva boba, ne pada mi na pamet, ako njega uposlim, uzeću mesto nekom vrednog posla i nikad više ljude u oči neću moći pogledati.
-Ali u tome je cela poenta milosrđa, da uposliš nekoga ko ne zna da radi, oni koji znaju, znaju, njima ne treba.
-Bože sačuvaj, jebalo majku ako takva vremena dođu.

2014.
-E, ajde ubaci ovog mog malog u firmu.
-Ali on ne zna ni kutije da nosi.
-Pa dooobro, dobar je on, trudi se.
-Samo ako odobriš mojoj maloj stipendiju na Megagigatrendu.
-Naravno. I gradsku i na nivou univerziteta, hehe.
-Može, daj ga ovamo, neka jede lepak u kancelariji za ljucka i gejevska prava, kome to treba u životu. A možda mogu i da ga gađam kokicama kada se smorim.