ONA kuca

Prica o ONOJ kuci pocinje pre nekih 10 godina na samoj periferiji naseg nam dragog glavnog grada Beograda.
Naime, na tom ukletom mestu, neki gastrabajter posle ukenjavanja od 45-o godisnjeg rada po Nemackoj, Svajcarskoj i ostalim -oj drzavama resi da sagradi kucu pod parolom 'samo da je moja veca od komsijine, svi da gi vide i svi da gi je hvale'.
Dok se gradila za svoje vreme je bila ocaravajuca, mamila uzdahe i zavist.
Ciglu po ciglu, podize se velelepno zdanje tik pored auto-puta na ulasku u Beograd. Posle Bubanj potoka, penjete se uzbrdo, penjete, penjete...i bas na vrhu brda - eto nje!
Gradila se, gradila i gradila i nikako da se sagradi...
Neki kazu da su cak videli neka svetla unutra, kao da neko zivi, ali samo na kratko.
Mozda je jednostavno matori gastrabajter odlucio da mu ipak previse smeta buka sa auto-puta, i zapalio da se skrasi na rancu negde u Babusnici. A ionako su mu vec svi kucu videli i ishvalili, tako da je pola posla odjebao.
Na kucu su stavili veliki plakat na kome je pisalo 'NA PRODAJU'.
Svi kojima je kuca mamila uzdahe proteklih godina su na to samo odmahnuli rukom uz mrmljanje 'Ako njemu nije bila dobra, zasto bi meni?', 'Mozda je ukleta' ili 'Ipak je to previse buke'
Pocela je da propada, pod zubom vremena, ONA vise nije bila ONA. Umesto uzdaha i divljenja jedino sto je ostalo od nje je bio uzvik dece koja se vracaju kuci u Bg - 'mama, eno je ona kuca, jeeeej stigli smo!'
Onda su NJU prekrili bilbordima.
Verovatno pametniju svrhu od stajanja pored auto-puta i odolevanja vremenu nisu mogli da nadju.
Ta funkcija joj ostaje sve do danas. (*)
Zanimljivo je da je to jedna od prvih gradjevina koje se vide na ulasku u velegrad i itekako ostavlja utisak. Utisak je toliko jak da je cak dobila i definiciju.