Zato zet cjeliva pokojnu punicu tj. taštu.
Cjelivanje u toku...
Prilazi zet sanduku snužden, iscrpljen, potamnio oko očiju...
Priklanja svoje čelo na puničino i zadržava neobično dugo. Kad se vratio ortak ga pita:"Šta je reći nisi valjda toliko volio punicu, koliko je cjelivaš?"
-"Ma ne pitaj, sinoć sam se nadero kad smo sjedili kod sanduka, sad kad sam prislonio glavu, ona ledena pa izvlači mamurluk ne bi vjerovao ..."
Kraiški humor. Ne može se smejati ovome, neko koga rođeni ćaća nije zajebavao kad mu je bilo najteže i koga rođeni deda nije opizdio lopatom, kad je bio najsrećniji.
+