Onaj jedan što ostane kad svi ostali pobegnu sa časa
Obično to nije samo jedan već grupa koja se sastoji od par jedinki. Nju sačinjavaju mungosi najlarziličitih profila: debele prvoklupašice, deca prosvetnih radnika, šesnaestogodišnjaci bez iskustva sa samim sobom, sačuvaj bože sa suprotnim polom. Dok su drugi oformili kritičnu masu i obezbedili da ih razredni sutra može samo usmeno ukoriti i zajebavaju se u gimnazijskom restoranu igrajući "Loru", ovo dvoje čekaju dolazak profesora potajno se nadajući da ovaj neće održati čas jer ih je suviše malo. Profesor, pak pizdi jer ga mora održati jer ih ima troje, a ne samo zapisati i otići na vikendicu jer su to obično peti i šesti čas, blok nastava. Dešava se često da profesor i ne zapiše ovih dvadeset osmoro jer nema mesta u dnevniku, a i ako ih zapiše onda ne može održati čas sa toliko malo učenika. Tako su svi srećni, najsrećniji su oni što su ostali jer će sutra moći da pronadju svetlu tačku u svom ostajanju objašnjavajući da se, eto, čas održao a da su svi otišli, morali bi da ga nadoknade.
Tako bude u srednjoj školi, tako bude na fakultetu, u studentskim demonstracijama, vakcinaciji za grip, štrajku, ratu. Uvek ima mudrosera koji uhvate neku svoju filozofiju i piče...
Shabanizator · 23. mar 2010.
