Onoliko zemlje koliko je potrebno čovjeku

-Није имао ништа, био је сироче судбине..
-Ко ?
-Немања..
-Знам, јеби га, жао ми је што је млад свршио своје.. Је л' знаш како је умро?
- Па, чуо сам да га је његова похлепа докусурила,али не знам причу.
-Покупили га са улице они Цанетови шарлатани са златним кајлама и бембарама и одвели у природу, на неку пољану, јебемлига.
-И ?
-И ништа, није имао достојанства, важније су му биле паре од поноса. Ови криминалци му рекли да трчи колико може, онолико земље колико претрчи ће бити његово.
-И он је повјеровао у то?
-Залудан је био, а и кад годинама немаш ништа сачуваш барем вјеру у нешто. И урадио је како су му рекли, трчао је и трчао. Срце је пумпало његову крв,убијали су га мишићи, дрхтале су му жиле на слепочници али он је наставио да трчи, пред собом је видио само евре.Трчао је сатима, преморен је дахтао, у сумрак се вратио и пао пред Цанетовом бембаром.
-Умро ?
- Какав курац умро, није могао да умре док не види те паре.
-И је л' их видио ?
-Видио је само цијев Цанетовог пиштоља.Изгледа да је имао код њега неке старије дугове, а овај није знао да прашта, прво га је добро преморио и још се Шоне добровољно јавио на рапорт, мученик је сам себе измарао.Кад се вратио пресудиле му утоке.
-Трчао је киломерима а добио је тачна онолико земље колико му је у ствари било потребно.
-Јебига.