Onomatopeja, koju nikako nismo voleli da čujemo kao mali. To je značilo kraj! Obično kad se igra na zlatni gol ili koš razlike, majka baš tada zove u kuću. A opet, ako igramo žmurke i mi smo ti koji žmure, ovo je spas.
Marko: Ajmo, ko da koš pobedi!
Đole: Ajde!
Đolova keva: Kućiii, dosta je!
Đole: Ali samo još mal...
Đolova keva: Nemoj prut da radi! Kući, rekla sam.(10 godina kasnije)
Marko: Ajde još malo dasolešimo pa da se jebe nešto!
Đole: U to ime! :nazdravlja:
Đolova keva zove na mobilni: Jooj, dolazi kući, otac ti dobio napad!
Đole: Au 'de sad lebtejebo... (kreće lelujavim korakom do kuće)
Marko: A idukurac...(10 godina kasnije)
Marko: Kakoe jebote, 'oš se ženiti!
Đole: E, otkad te ne videh, ubi te Evropa, nikako kod nas da dođeš!
Marko: Ne izbegavaj odgovor, pusti mene...
Đolova keva :dobacuje iz auta: Ajdee Đole sine, ocu ti godišnjica, pusti njega sad!
Marko: Opet onomatokeva jebote! Ceo život, dobio bi' onaj basket uvek se izvučeš!
Đole: Ma ćuti nemoj kenjati, još sam im'o loptu!
Marko: Ae, ae, biće revanša idi starom na grob sad.
Samo mi prođe kroz glavu. Ništa gore, igram fudbal, ili šta već, ona samo izađe na terasu i zove...
A osnovna ideja je bio kratež. Ali nešto valjda i zbog raspoloženja prođe mi kroz glavu sve ovo..
u ovo je odlicno, hahahah koliko se puta desilo, zamisli igras se zmurke i sakrijes se a stara te zove, pa ti pojebe svu koncepciju skrivanja hahah +++
auuuuu, ovo može da uđe u upotrebu
+++