Zamah ili udarac štapom ili motkom koji ostavlja divne masnice i bolnu kičmu.
Nekada, dok su još prozori u prizemlju bili aktuelno mesto za udvaranje i izjavu (zabranjene) ljubavi, staramajke i babe lepih udavača su bile primorane da, u odsustvu muškaraca u kući, ''pristojno'' otpravljaju hormonalne kicoše iz svojih avlija.
Prvo, špijunaža ispred vrata dok ne začuju sumljivi zvukovi na prozoru. Sledi hitno buđenje druge žene u kući, možda i više njih.
Drugo, tiho odvezivanje kera (džukela veličine omanjeg teleta), ako se mladić drznuo da uđe u dvorište.
Treće, brzopotezno uletanje majke u devojačku sobu i udaranje mladog prozorskog poete po glavi teškim predmetom (tigan, kandilo, pegla, metla). Na krik bola, i bežanje preko dvorišta skače džukela da ga pocepa na froncle, a ako uspe da preskoči ogradu, baba se poput anđela osvete materijalizuje iza njega i sledi ZVEK(etanje) štapom po kičmi.
U slučaju da devojčin prozor gleda na ulicu, preskaču se svi koraci osim poslednjeg, kada se pojavljuje baba, a odmah za njom i akutna lumbalgija.
U svakom slučaju ne gine ti baba.
Ne verujete mi? Ovo je bila prilično česta scena nekada. U svakom slučaju dovoljno česta da uđe u ovu izreku.
