Opozicija

1) London, 18. vek

Lord Džim: I čekaj, što nam sad treba ovaj parlament? Novotarija, ko i ono lečenje bez pijavica. Kako, majke ti, misle da puste krv onim stetoskopom, jebote, jedva ga izgovorih, vežbao sam 2 dana.

Lord Tom: Ma, treba nam, ćuti. Znas one zemlje gore uz Škotsku što su oduzeli mom pradedi, a onaj kreten Henri sad na njima nasao zlato? E, iscimamo narod da se naloži kako smo za to da se to sve vrati u ruke onih kojima je pripadalo...

Lord Džim: Keltima?

Lord Tom: Jesi lud, ko jebe Kelte, ne toliko nazad. MENI, čoveče. Livada bila dedina, deda bio moj, livada pripada meni.

Lord Džim: A ti misliš da će marva da bude za to da se ti kupaš u zlatu? Zabole ih, baš.

Lord Tom: Zabole ih za mene, ali kad im kažemo da ćemo i njima da vratimo one proplanke 3 x 3 stope što im u njih askurđel pobo zastavu, ima da se naložeeeee. A to i da im damo, zabole nas, ionako svi ukupno imaju 3 hektara, a i kruna ima sve da im pokupi na porez. E, zato nam treba parlament. Izglasamo to, Henri ne sme da protivreči, jer je jedan čovek, jedan glas i to ti je to. A ako bismo probali bez parlamenta, do ujutru bismo visili na onom istom proplanku. Ovako smo im realna opozicija, imamo ove paore za sobom i oni će da nas podržavaju, jer će i oni malo da se okoriste.

2) Srbija, kraj 20. veka

Voja: I NE MOŽE VIŠE OVA VVAST OVAKO SA NAMA! DOSTA JE BIVO! PA JA SAM ONOG PEKIĆA POKIDAO NA IZBOVIMA, A DA NEĆU SVOBU, STVANOG PVAĆENIKA. PA SVE VADI POGVEŠNO...

Sloba: Jebote, onaj debeli ladno može da nam uzme dosta glasova. Daj mu neku funkciju više i nek se nosi u pičku materinu.

Mira: Tražiće nešto i za onog malog njegovog.

Sloba: Joooj, dobro, neka bude ministar informisanja, ionako tu radimo šta hoćemo.

Dva dana kasnije

Voja: Nismo se pvodali, dvagi gvasači, sad ćemo da utičemo na sistem iznutva, vadi opšteg dobva. Evo, na pvimev, Vučko će da zatvava medije...ovaj, bvine o pvavičnom infovmisanju.

3) Srbija 21. vek

Srbija 21. vek.