Orijeva trojka

Početkom prve decenije ovog milenijuma čovek koji bi prošetao u 3 sata noću kroz bilo koje mesto u Srbiji mogao bi da vidi da su bar u svakoj drugoj kući televizori bili upaljeni, razlog za to nisu bili pornići već ekipa Sakramento Kingsa. Ovaj tim u istoriji NBA lige nikada nije ništa uradio, u utakmicama sa njima nije se postavljalo pitanje ko će da pobedi već sa kolikom razlikom će da izgube, međutim sve se promenilo kada su u ovaj tim stigla 2 Srbina, Peđa Stojaković i Vlade Divac, sa njima došle su i pobede. Čuvena petorka je bila Majk Bibi (a pre njega Džejson Vilijams), Dag Kristi, Peđa Stojaković, Kris Veber i Vlade Divac. Ekipa je počela odlično da igra, pobeđivali su i igrali najlepšu košarku na svetu, imali su i rituale koji smo svi voleli (kad Peđa da trojku Polard i Turkoglu dižu 3 prsta, Vlade Divac trlja Bibijevu ćelu itd.), sa pobedama stvorilo se i rivalstvo sa Lejkersima, koji su uvek predstavljali prepreku koju Sakramento nije mogao da prođe. Sezonu za sezonom, Sakramento je išao daleko, ali nikako do samog kraja, došla je sezona odluke, Sakramento ulazi u finale zapada gde ga čekaju naravno Lejkersi, posle 6 utakmica rezultat je bio 3:3, pred sam kraj sedme i odlučujuće utakmice Sakramento je imao prednost od jednog poena, još par sekundi je ostalo do kraja, lopta je bila kod O’Nila, on je promašio zicer, i nekim čudom odbila se do Orija koji je bio sam na trojci, šutnuo je i uz zvuk sirene pogodio. To je bio kraj sjajne generacije Kingsa, prvo je otišao Divac a onda za njim svi ostali i niko od njih (osim možda Bibija) nije igrao onako dobro kao u Sakramentu. Sa krajem Kingsa bio je i kraj tv prenosa NBA u Srbiji (za nas obične smrtnike koji nemamo kablovsku) jer je znatno opalo interesovanje gledalaca. Za sve je kriv Robert Ori, čovek čija nam je trojka ugasila televizore i poslala nas na spavanje.