Ostaviti krv da odstoji

Подигнути сам чин крвне освете на један виши ниво. Претворити исту у уметност.
У она стара времена кад су "сабље царство дијелиле" а крвна освета међу завађеним горштачким племенима просто цветала, Марко Миљанов вели да су Албанци (Арбанаси како он каже) имали обичај да крв убијеног сродника или саплеменика ставе у какву теглу или посуду и ставе негде да одстоји до даљњег. Крв би после неког времена, вероватно некаквом природном хемијском рекцијом почела да се комеша и пени по површини.

Како Арбанаси нису баш најбоље стојали са знањем о хемији они су ово пенушање крви тумачили као покојников позив да је време за освету. Познато је да су они бар што се тиче тих ствари били ( а и даље су ) прави пионири и врхунски мајстори свог заната. Све што може да носи пушку би се дигло и отишло пут села или племена где борави убица да га потраже неким послом - ако је исти довољно луд и глуп да већ није збрисао. Е онда би заврнули рукаве и кренули да убијају све што не чучи док пиша. Ни жене не би остале поштеђене, само би добиле другачију казну хехе. Болест нека углавном.