Mnogi će pomisliti ''insomničari nemaju snove'' i da, to je delimično tačno, zaista nemaju, iako i imaju to su kratka košmarna nejasna priviđanja koja samo pogoršavaju nervno rastrojstvo, ali daleko od toga da oni ne sanju. O da, sanjaju i te kako. Samo što njihovi snovi nisu stvarni, zato što je smisao njihovog sna sam san i ništa više. Oni nemaju velike želje oni ''sanjaju'' san.
Ima i nas ''normalnih'' koji nemamo problema sa snom a opet imamo sa snovima. Opet traćimo živote u željama, maštanjima, prikrivenim pobudama koje će ostati samo to - ništa. Gubimo dragoceno vreme maštajući o nečemu što nemamo, što možda i nikada nećemo imati ili pak o nečemu što možemo veoma lako imati a opet ne pružimo ruku da ga dohvatimo. Ne dozvolimo sebi spoznaju sebe samih i istinskih vrednosti života sve zbog straha od nepoznatog, lenjosti, gluposti, jebem li ga čega već.
Pada mrak. Vraćamo se u svoju toplu postelju i nastavimo spavati i ako nam se posreći možda i nešto sanjamo - stvarno. Jutro, novi dan, novi san. Nova jutra, novi dani, stari snovi, veliki planovi, mali život, spušta se veče i večni san.
nema ništa bolje nego dobra košmarčina! to je jedan od najačih osećaja koje moš doživeti, ali dobra dobra!
Snovi su izuzetno bolesna stvar. Makar moji.
+