Narodna pesma, koja je bila jako moderna (da ne kažem poslednji krik mode) kad se moja baba devojčila... Karakterišu je hiperbolisani emotivni momenti, on ja voli ona njega ne, vraća se kući a sve razrušeno, nema ni psa i ni kvake na vratima, da ne govorim o ljudstvu koje je tu obitavalo, pre odlaska glavnog junaka u vojsku, zatvor, službeni put, mnogo krvi, suza... I da, neverovatno spor tempo, od kog ti se čini da je svaki adađo savršeno primeren za skakutanje po plesnom podijumu.
A: Kako bilo u svadbi?
B: Au, brate, 5 u hitnoj.
A: Pa šo?
B: Ma kum se napio, pa maltretirao muziku otezaljkama, pa se potukli...
A: A na cega su odlepili?
B: Ima jedna kuća u planini...Emina...
A: Pa, da. Ma jebes svadbu, bez mrvtih.
