Otrcane fore

Са њима се сусрећемо свакодневно и на сваком месту на које људска нога може да крочи...Неке од њих су некада и биле сјајне, али понављањем и са обзиром на то ко их је све изрекао су благо, најблаже речено изгубиле на духовитости. Ето ја би и њих категорисала:

1.Отрцане форе (духовит сам)
Вредни радници на грађевини у паузи мажу паштету на хлеб и збијају шале...
Радиша: Момци моји, јел знате ви ону причу како је настала паштета?
Паља: Е ћале причаш нам то сваки пут кад видиш паштету јел могуће?
Радиша: Е кењац, немој ти мени, можда неко није чуо...У једном селу људи су клали свињу и жао им је било да баце она црева и утробу и један човек се сетио и рекао ‘Па штета је бацити!' и то све самлео и тако је настала паштета.
Бора: Ајмо ми ипак да наставимо са радом, има ту још доста посла!

2.Отрцане форе (неодољив сам)
Марко: Видео сам те јуче са оном жгадијом Сандром, јбт како можеш?
Милош: Немој тако, Саја добра риба!
Марко: Да,да...него реци ми коју си јој отрцану фору продао, шта си јој рекао да има лепе очи?
Милош: Јбт откуд знаш? Рекао сам јој да има најлепше очи које сам икад видео и пала је одма.
Марко: Који си ти швалер ја неверујем, риба је зрикава!