Trenutak kada ti sve dokurci, pozoves devojku do koje ti je stalo i ispricas joj sve sto ti je u glavi i sve sto te nervira, muci poslednjih dana, meseci godina, a onda ti ona pocinje da prica svoje muke i tu se negde pronadjete u mnogim situacijama, olaksate dusu oboma, i posle dvocasovnog razgovora srecni izadjete napolje i vristite.
Neopisiv osecaj slobode, olaksanja i jos po neki neopisiv osecaj, kada ti dodje da slusas mileta kitica, bilo sta samo da nesto svira.
I sutradan opet isto, kada skontas da si se dzabe radovao toliko jer ti drugarica nabila 4000 telefona (cale ce te patosirati, ili ce ti popovati da predjes sa hotline na neku normalnu devojku) i nije ti olaksala 5 kila knjiga koje moras da procitas za nedelju dana.
Smorcina buraz, nema ti odmora do penzije.
o elektro :)
odustao sam od projekta :)
one led cu prodam bol me tuki :)
kupim jednostavno lampice one sto se stavljaju na jelku malo ogledala porazbijanih i zalepljenih i ete ga :D
Is n't life a bich...