Otvor u drvenoj ogradi

За све друге: рупа величине петодинарца у зелено обојеној дрвеној огради, настала испадањем чвора када је отац, још претпрошлог лета, закуцавао олабављену летву.

За њега, десетогодишњег дерана - мајушни прозор који плени немирни дух, окулар каледиоскопа у разгаженој свакодневици. Јер, тамо, на само два шапата даље, у суседној кући, станује она. Невештом оку свакако личи на просечну једанаестогодишњу црвенокосу клинку, лица прошараног пегама, али њему...

Збациће ђачку торбу, часком искапити тањир вреле чорбе и под крхким изговором се упутити у двориште хитрим корацима. Већ чује звуке прескакања ластиша који допиру од преко, зна да је тамо. Прислониће снажно леви образ на храпаву површину ограде, тако да му делићи ољуштене фарбе остану залепљени за кожу и провирити. Хаљиница на туфне и машна у тону. Локне које одолевају упорном поветарцу. То нису пеге, већ златне тачкице које трепере у веселом ритму. Осећа неки топао талас, као онда када му је ујка-Раде на слави дао да сркне вино, па му се замантало.

Ех...