Ove ima' da učim

Svako se, u osnovnoj, srednjoj ili na faksu, susreo sa odlukom da novu školsku godinu, u koju je ušao oran i spreman za nove radne pobede, završi sa najboljim mogućim uspehom. Nema druga kojima se prvih dana septembra ne pohvali svojim mudima koja jasno kliču i potvrđuju spremnost njihovog vlasnika da 'zajebe' sve profesore i štrebere i sa đačkom knjižicom u junu izađe kao intelektualac u očima ljubomornih Srpčića, kao jebač nad jebačima. Za par dana knjige su uredno poređane na stolu, sveske potpisane, olovke zarezane, a glava ambicioznog mladića potpuno trezna od letnjih pijanki. Računar koji je do sada služio kao najbolji simulator tako željenog seksa, ćelija koju su napali svi mogući virusi, tanjir za vreme doručka i mnogo štošta čemu nije predviđen, sada predstavlja idealan sklop tehnologije i umetnosti koji postoji sa ciljem da mlad čovek željan znanja i uspeha pokupi sve savete iskusnijih i proširi svoje vidike. Nema više Vukajlije, muzike i društvenih mreža. Našeg junaka sada su pod svoje uzeli Vikipedija i Gugl.

I kako to obično biva, samouverenost svakog pojedinca nije moguće skršiti. Nije moguće, sve do prvog neuspeha. Elem, pre nego što ga Mefistofeles preobrati, on se prihvati knjige i zagreja stolicu. Čita ponavlja, čita ponavlja, tako u serijama, serije u rundama, runde u nastavcima... Redom su padali predmeti poput geografije, istorije, biologije, stranog jezika itd. Petice su se nizale, ćale je komšiji Miletu svaki put na nos nabijao petice svoga sina ( '' evo sad i njemu i njegovom buretu od sina ćoravom Brani '' ), keva sijala od sreće jer joj se sinčić '' man'o ćorava posla i zračenja i seo za knjigom ''. On sam, osećao se kao Rus pred vodkom, Napoleon pred Moskvom, Armstrong pri izlasku iz Apola. Jednostavno srećno. Ali i umorno. Mali predah, govorile su mu stalno pospane oči i umorno telo, neće škoditi. 'Oladi ti par dana, pusti nek sve slegne, pa opet tako - sve do juna!

Pred kontrolni iz fizike odlučio je da odmori i da se prepusti negdašnjim hobijima i porocima, da dokaže društvu sa basketa da je i dalje onaj stari, da se nije poštreberčio. Uze on košarkašku u ruke, proširi se na basketu svojim ocenama, ali ne i nekadašnjom igrom i formom. Gadna je bre ova stvar, mislio je na knjigu, u sebi, dok su se ortaci šalili na račun njegovih šuteva. Vikend koji je posvetio starom dobrom druženju, onome što i čini život, brzo je prošao. Mnogo brže nego oni kada je gnjurio među slovima i nepoznatim rečima koje ne može da pročita. Proklinjući ponedeljak i njegovo postojanje zaputi se ka učionici fizike gde ga je, gle čuda, čekao kontrolni zadatak kome se nije posvetio. Ubeđujući sebe u svoju intelektualnu i logičku sposobnost, verujući da bi bežanjem ostao uskraćen poštovanja koje je stekao u očima profesora i razredne, a samim tim i dobrih ocena zbog kojih je dosta moždanih ćelija popucalo, odluči da ostane na kontrolnom i da se hrabro suprotstavi zadacima.

Usled zaboravljene veštine prepisivanja i varanja, koja je posledica potpune nepotrebe za bilo čime sličnom poslednjih meseci, epilog ove odluke jasan je i onima sa koeficijentom inteligencije manjim od 75. Popio je kečinu. Ceo sled okolnosti bazira se na ovom, samo naizgled kratkotrajnom neuspehu koji ima katastrofalne posledice po moral našeg junaka. Razočaran u život, žene, pošto je riba koju je hteo da smuva '' o'šla za drugog '', zapostavljen od strane svakoga ko bi mu u tim trenucima mogao uputiti reči saosećanja i podrške, on se menja iz korena, tačnije vraća se pređašnjim, ostavlja knjigu da radi svoj posao - sakuplja prašinu, kako sam tvrdi, i vraća se ranijim 'sitnicama koje čine život'.

Tako je, nakon samo par nedelja, slomljen duh mladog vizionara, koji je na vrhuncu svoje zablude sebe video na vrhu nacije i društva. Ubrzo zaboravlja sve ono što mu je knjiga donela i oduzela nastojeći da to povrati. Kako će se završiti ova školska godina, kako celokupno njegovo školovanje, a kako i sam život zavisi upravo od jačine duha pomenutog lica i njegove sposobnosti da to prevaziđe. Činjenica je, pak, da mnogo toga zavisi i od stanih faktora na koje nikako ne možemo imati većeg uticaja.

- Oooo, Deki brate, sutra škola, a?
- Da. Smor.
- Jebi ga, al' znaš šta, ove ima' da učim. I to baš. Sabiću, biću pet-nula.
- Hahaha, kako ti kažeš, tebra.

sedam dana kasnije

- Kevo, dobio sam petice iz engleskog, geosa, biosa i istorije!
- Bravo sine! ( hrani se činjenicom da sinčina ekran nije video danima čime je oboren rekord sa prošlogodišnjeg letovanja )

- E, Bojane! 'Ajde na basket!
- Ne mogu, sine, znaš šta sve imam za sutra!? Tri predmeta, kad da stignem?
- E jebi ga, onda za vikend?
- Ne znam, možda.

sledeći vikend

- Opa, doš'o Boki na sketba! Gde si čoveče, nema te sto godina?
- Evo me, malo da se odmorim, sutra imam kontriš iz fizike ali znam ja to. 'Ajde da otpikamo koju!

- Hehe, Boki, brate, izgleda da knjiga ne uči kako se šutira.
- Ma sedim za stolicom ceo dan, u lošoj sam formi. ( Trebao bih malo da ostavim knjigu)
- Vidim.

Sreda, drugi čas, nakon podele kontrolnog

- E, da ga jebem! Izvin'te profesore! Kec. Toliko učim a popijem Banderasa!
- Bojane, s' čuo da se Milica smuvala sa Vlajom?
- Milica? Moja Milica?
- Pa sad da je tvoja...

u lokalnoj šnj kafančini, na pivu sa ortacima

- Oj živote!
- Šta se gubiš, ne glumi boema, nalaziš se u improvizovanoj kafani koja je uostalom kamion-pijaca!
- Knjiga čini čoveka! Nećeš se od kompjutera 'leba najesti! Mani se toga! MORE MURŠ U PIČKU MATERINU BRE SVI!
- Dobro je, smiri se!
- NEĆU DA SE SMIRIM!
- Pijan je, daj da ga vodimo kod komšinice dok se nije otreznio.
- 'Ajde onda, diži se, ja častim.

Epilog pijanke i škloske karijere je ili jasan ili opisan.