Ovo je kaldrma!

(... Maj mesec, negde oko 22.00 sata, ja,moja sestra od strica i njen novi svapski decko dolazimo u Grad X gore pomenutog prostora u njegovom Mercedesu S klase, i tako ja objasnjavam kako su Srbi divan narod...)

"Kod nas Srba najvaznije je gostoprimstvo i kad ti neko..."

Bum , tras,bum, tras,tras....Ja pomisljam evo ga siguran znak da sam u rodnom mestu, mada kad bolje razmislim ovaj Mercedes je precenjen,bolje moj Stojadin bez amortizera podnosi svakodnevno truckanje....

"O, moj Boze, Kristina secas li se kad smo bili u Parizu i kad smo se vozili onim divnim kaldrmisanim ulicama? Jesam li u pravu? Ovo je kaldrma, zar ne?

Mislim se da li da mu kazam da kod nas nema kaldrme ,da je to samo ulica asfaltirana zadnji put posle II svetskog rata, a od tad svake 3 godine prekopavana i krpljena dok nije postala masa sljunka kakva se jos vidja samo na Tibetu. Medjutim, patriotska zelja da svoju zemlju predstavim u sto boljem svetlu nadvladava potrebu da kazem istinu, ma ionako ulicno osvetljenje ne radi , kao da ce da primeti nesto...

"Da, da , ovo je kaldrma i to jos iz rimskog doba."

"Divno je kad jedan narod tako postuje i cuva svoju kulturu i istoriju. mi Nemci recimo..,"

"Ma ostavimo mi istoriju za drugi put, da ja tebi nastavim ono o rakiji sto sam poceo" govorim dok se lagano naginjem preko prozora da sakrijem vidik na divlju deponiju i razmisljam da li da za baru ispred moje zgrade kazem da tu zivi cudoviste iz Loh Nesa ili da je to rimski bunar.