Lik koji je možda nekada bio srećan, posle čak i preterano srećan, ali sada glavno više nije. Dok je Fortuni bio zanimljiv, činila mu je usluge, bila je uvek oćna da malko utiče na najavu jamba i sličnog... Ali postali su previše familijarni. Sada mu više nije devojka koja hvata poslednji voz za udaju, sada dođe kao žena u n-toj godini braka. Ušuškano i bezbedno, ne mora dalje da se trudi. Dobro, ponekad da, vrlo često ne. Jebiga. Svakom sreća presuši jednoga dana, naročito ako ste dosadni i predvidivi. Onda i Fortuni brže dosadite.
-A, u pičku lepu materinu. Odem danas na dva minuta, i odma mi kola odvez'o Aragog jebeni. Moram u leglo da ga podignem. Još sam juče i prosuo kafu po tastaturi, zablokirala kao nenormalna.
-Kako to, pa ti si uvek bio bolesno srećan, mislim ono, nije da mi je smetalno, srećan sam bio zbog tebe, ali ono učiš dva dana jebem li ti mamu, i izvučeš baš to, mamu ti jebem nenormalnu.
-E, jebiga, izgleda da smo se Fortuna i ja dovoljno dugo zabavljali, sada smo u braku, prestala je da se trudi oko mene.
______________________________________________________________________
-Fortuna, dušo... Ubiće me ovi kiklopi, a i Pluton, ovaj Had, ovaj, kako god, je nešto nadrndan otkad sam mu pozajmio onaj zlatni skiptar bez namere da ga vratim, čujem Kerbera kako reži, bi li mi malo pomogla.
-Ne mogu sad, lakiram nokte.
