Pa dobro Kejdž, hoćemo li se sresti nekad a da ja nisam u žurbi?

Савршен, а притом и једини начин да избјегнете унутрашњу кавгу код другара који је само један од клонова Николас Кејџа. Дилема око твог познанства са клоном Кејџовим не постоји. Знаш једног, ако ништа онда макар из виђења.
Николас Кејџ је познат по закупу права на глумљење у филмовима чија се радња збива у глави наизглед обичног човјека. Легенда каже да се у тој глави не воде ратови са самим собом, него са аутодеструктивним силама око самог себе којима није страно да ударе и на тебе, мене, њу, њега или, ако се задеси у близини, на Свен Ханавалда.

''Силе
На
Силуете
Силне
Слине,
Сине.'' - Кејџ, заувијек вољеном сину.

Углавном. Кејџов мозак, као што можете да закључите, представља један спој неспојивог, и неспој спојивог; ту можете срести, ево сада, баш сада, лијепу Алму коју је страх да буде једини сувозач па сашије себи троглаву брезу, назове је Јарагамаљуздра и чешка је по леђима, јер ова тако воли. А када бреза воли, предузимљиву Алму обузме спокој и тек тада њен пут може да крене. Тај спокој траје до прве кривине, и онда опет исто, исто а различито, и борба, бори се, то ниси ти, ти познајеш себе, оног нормалног, јединог себе, којег признајеш, познајеш, али и тражиш.

Кејџ често параноише. Уствари, Кејџ увијек параноише: било да спава, било да баца каменчиће у воду, слуша плоче и тако даље. Све му ствара јауке у глави, он се бори и због тога је Јануаром мршав.

И због свега наведеног, према Кејџу треба бити какав? Па браво! БРА-ВО! Не треба бити! Што му мање ствари одаш, што му мање кажеш и покажеш, знај да чиниш малу ствар за човјечанство али велику за Кејџа, јер његове бриге остају ту гдје јесу, не расту, не распламсава се ватра ужаса око малоприје твојих проблема који, ако му их кажеш, постају његови и тада његов дан постаје гола вода.