Pa tebi je cveće!

Kurac od saveta, ramena za plakanje i utehe, u samo par reči. Kurčina od dobrog uveta. Kako su svakome svoje brige najgore, štono bi se reklo "da je nebo hartija, da su sva mora mastilo, i svi ljudi pisari, jade moje ne bih ti mogao opisati", isto je tako sasvim normalno slušati sagovornika ne pažljivije nego što se sluša tehno mjuza. A po završetku njegovog monologa, pljunuti po njegovim šatro problemima, i početi sa svojim.

I u tome je uzajamna korist ovog razgovora - olakšati dušu.

- Dobro de, žene mi nema cio dan kući, kaže radi. Posle ja računam nešto, kad shvatim ona radi osam sati, a nema je deset. Kažem sebi "preračunao si se jado, hajd opet" , međutim opet isto. Sačekam ti ja nju narednog dana, i, ma nije ni prekoračila prag, ja pljaaas šamarčinu, reko "je l se tako ostaje veran mužu, a?" , i ne dam joj do reči da dođe već opet pljaas, i sve tako dok sam snage imo... I eto, hoće kod majke da se preseli!
- Isja, brate, pa tebi je cveće! u mojoj ti kući sloge nema odavno. A eno, najstarija kći mi našla nekog zajebanog, iz grada, pa hoće i da se iseli.. A i krmača mi nešto bolesna...