Pakovanje kofera

Lagano slažeš majice, dve-tri čiste košulje, nekoliko knjiga i jednog sebe. Po specijalnoj depeši, koja je stigla iz vrhovnog Ministarstva, čak od Gore, proglašen si za nepoželjnog uljeza u predgrađu njenog srca. Molim te da odeš pre podneva, tako je bolje za mene, a i za mene. Nikad nije bila vešta u pisanju poruka, a ti ni u čemu ostalom. Naizgled poštena kompenzacija.
Ranije nisi znao da baš Ona čini značajan deo moždane kore. Ja bih mogao ostati. Zbilja ti ne bih smetao, časna reč. Mogao bih da budem tvoj lični cimer za samoću ili šta već. Čoveče, ima li smisla sve ovo? Shvati da je gotovo. Gotovo? Ne. Samo sam ja gotov. Ti znaš da... I ja znam da... Smišljao sam svakojake gluposti za nas dvoje gospođice N. Otkriću ti, jer znam da si previše ponosna, kako bi to iskoristila protiv mene. Baš za danas sam isplanirao, kako ćeš upasti u moju sobu, baš u moju sobu i kako ću komotno prestati sa gutanjem lekova za smirenje. Kažem ti, totalno sam pošašavio, mada na nalazima piše Akutna nervoza. Hej prijatelju, moj ti je savet da zaviješ duvan u taj papir. Ti me se okani. Ko si uopšte ti? Samo glas ili čitava bit mog stradanja? Gospođice N, ja vam više zbilja neću smetati. Znam da sam to govorio i ranije i da sam vam se i pored toga javljao, ali ovaj put ću ostati pri izrečenom. Želeo bih da znate, pročitao sam mnoge knjige i sve, ali ponajviše sam voleo da slušam vas. Nadam se da će te naći za shodno da održite jedan pristojan govor na mom pogrebu. Unapred vam se izvinjavam za sve neprijatnosti. Zamoliću vas još, nadajući se da ne tražim previše, da u nekoliko rečenica spomenete i one blesave Lingulodinium polyedrum planktone, ili kako već. Srdačno vaš...