Palačinke s nutelom i plazmom vs. Palačinke sa džem i orasi
Večita bitka dva načina razmišljanja, dva načina života, dva načina da namažeš okruglo i u tiganju na malo zejtina ispečeno parče testa. I kao svaka večita bitka, i ova u svojim suprotstavljenim stranama ima predstavnike DVA polariteta JEDNOG aspekta življenja - u ovom slučaju "sladostrasnog uživanja u francuskom slatkišu za svačiji džep".
U jednom uglu, obučena u radnu kecelju i nagnuta nad industrijskom plotnom prečnika 54cm, stoji ljubazna radnica iz vašeg lokalnog fast-fud objekta i nanosi debeli sloj čokoladne melase sa ukusom lešnika na jednu polovinu palačinke, posipa mleveni keks preko i slaže sve u trouglastu vruću komadešku izašlu iz raja. Protivnik za svako poštovanje, realno. Naročito ako ste savremeno-gradski tip, previše brz, urban i lenj da bi upalio šporet i baktao se u kuhinji. Bitka, međutim, nije ni blizu toga da bude gotova jer...
U drugom uglu, ogrnuta gunjem koji nikad i ne skida i ponosno zgurena nad "smederevcem" iz '79, stoji keva vaše keve i vešto obrće zacrvčalu palačinku u starom tiganju, iskra joj u oku, osmeh na licu. Na stolu već čekaju otvorena tegla domaćeg džema od kajsija i sveže izmleveni orah, spremni da "ispune" zgotovljenu palačinku a odmah potom i stomake željnih ukućana. "Tradicija, porodica, domaćinluk!" vrišti cela scena, naročito ako ste tip koji ceni pomenute kategorije. Bitka može da počne...
Ili je cela stvar pitanje ukusa, ono, viđao sam ja i čudnije kombinacije...
