Pamti pa vrati

Лето 199?. године. Учесници Дарко и Жарко.

Дарко, омалени дечак, тек загазио у воде пубертета, помно прати, у друштву својих другара фудбалску утакмицу неколико година старијих адолесцената. Пошто Дарко обожава фудбал, није ни приметио да је једном ногом загазио у терен гледавши, а онда се Жарко, осамнаестогодишњак са терена закуцао право у Дарка.
Жарко: Мали, јебем ли ти и семе и племе! Долази овамо!
Дарко, преплашен, покушава да се извини, али му просто није ишло, те је попио три-четири шамара од горе поменутог адолесцента. Након последњег шамара, пада у блато и бива на стубу срама пред својим другарима.
Дарко никада није заборавио тај дан.

200?. година.

Жарко, бивши адолесцент, сада већ мршав, закржљао и пропао ужурбано иде кући. Улеће у такси, баца новчаницу на предње седиште и узвикује: ''Терај у Врдила!''. Таксиста се окрену, добро га погледа, набаци један зли осмејак, закључа сва врата и нагази на гас.
Код оближње шумице скрену десно, заустави ауто на километре од најближег човека и избаци изгубљеног Жарка напоље и крену да га туче.
Жарко је покушавао да се извини за било шта, само да се извуче од батина таксисте високог два метра и тешког бар 110 килограма, али му просто није успевало.
Након мучног шутирања, Жарко је остао да лежу у блату, али и даље свестан.

Таксита је сео у свој ауто и кроз прозор добацио: '' Сети се утакмице, сети се Дарка. ''.