Situacije koja nastaje kad prođe jako puno vremena od nekog događaja. Valjda nam je mentalni sklop takav da pamti samo lepe stvari dok one ružne pokušava da potisne i gurne pod tepih. Probleme, patnje, muke što ljubavne što finansijske sve to leči vreme. Pre ili kasnije. Nema loše žene deset godina nakon njene smrti, makar je dobru kafu kuvala.
- Koj kurac mi sad stigao poziv za vojsku, zar nije ukinuta?!
- Nešto obnavljaju, treba otići ako to zaživi...
- Gde bre da odem?
- Pa u vojsku. Ja je samo po dobrom pamtim, druženje, redovan život, disciplina... Eh...
- Ćale ajd ne seri. Pa normalno da pamtiš samo po dobrom kad si bio u Titovo vreme još a pamćenje imaš da pamtiš samo jedan obrok u nazad. Treba ja da te podsećam da su te komandiri jebali ko vrana skeledžiju, pa straže, pa noćne uzbune, pa atomski s leva...
- Majku li im jebem u pičku! Zemlja im kosti istrulila pošto se nadam da su pomrli! Nema da ideš, ako treba ima da te krijemo ko 'ajduka!
Od početka. Nikad nisam pisao pre objavljivanja pa posle prekopiravao, uvek iz glave pišem odma i nikad ne ispravljam. Objavim pa posle na tenane.
stani malo...nema više ono da pišeš, a ispod ti izlazi kako izgleda definicija?
u jebote, ja baš odavno nisam pisala ništa.
tako to ide,srednju i osnovnu pamtim najvise po zajebancijama,a ljuto ustajanje ujutru sam zaboravio ++
odlična, samo ispravi neke stvari, sjebao si na par mesta slova skroz.+++