Kao malima, pogotovo u ruralnim predelima unutrašnjosti, uvek su nam bili zanimljivi poslovi oko kuće. Uvek sa željom da kosimo travu, farbamo ogradu, i sl. Dok su nama ti poslovi izgledali kao uživanje - onima koji su ih zaista radili, bili su muka. Mnogi bi se zapitali: Pa, kad deca već vole, a vama je teško, zašto njih ne pustite. E, za takve nebulozne dileme postoje jasni razlozi:
- Osim što bi se dete verovatno osakatilo na takvim poslovima, Srbin ne bi bio Srbin kada bi nekome tek tako predao nešto, pa makar i posao.
:otac kosi travu u dvorištu, a dete sedi po kraju i plače:
- A tata, molim te me pusti da i ja kosim!
- Ne može, nije kosačica igračka! Sad to tražiš, a kasnije ćeš bežati od ovoga, ma od rada uopšte...
