Patike o klin

То је то.
Није битно да ли је то кошарка, фудбал, рагби, одбојка, пливање, завршио си.
Никад више тимска игра, осећај кад постигнеш погодак, било да је на почетку утакмице или у последњој секунди. Нећеш више бити гола вода, осим ако не почнеш да пушиш, па после две године пробаш да се попнеш на двадесети спрат. Неће бити плочичца и огромних руку, јер више не вежбаш, сад само једеш и товиш се. Па кад опсујеш ка кочијаш, зато што омашиш сигуран погодак. Или кад тражиш лопту, а они упорно неће да ти дају. Тек то што је осећај.
Победа, па слављење у кафани, лудовање до зоре или губитак, лудовање док сви не попадају. Сада ћеш у кафани бити чешће, али губи се осећај.
Остају ти медаље и пехари, и сећање на прошле дане, које си провео у проводу са екипом, и имао оправдан одлазак у кафану. Сад је све то прошлост, време је да се уозбиљиш и окренеш се неким другим стварима. Али отом-потом.