Biće u isto vreme tako malo, tako veliko, tako strašno i tako ništavno. Biće koga smo se svi plašili (ili gadili) kada smo bili mali dok su naše mame vrištale, a tate psovali( ili se smejali)
Dete: "Aaaaaaaaa mama vidi paaaaauk, vidi ga kolki jeeeee"
Mama: (Vrisak)"Sine idi brzo zovi tatu !!!!!"
Tata: (Ulazi u sobu sa osmehom koji kazuje "A bre šta se tripujete, saćete da vidite kako ja to radim")"Ma ništa sine, ništa se ti ne boj, viš kolko si veći od njega, saceš da vidiš kako će tata da ga sredi."(Uzima maramicu/krpu, izvežbanem pokretom hvata pauka na kvarno, s ledja, i iznosi ga napolje) Mama i ti izlazite iz prostorije, ti ponosan na svog tatu, pitajući se kada ćeš ti postati tako veliki i jak, a mama srećna što se njenom sinčiću nije desilo ništa previše strašno.
hahaha pa naravno, pauci su korisna bica a i mogu postati jako dobri prijatelji, evo primera http://dudarim.com/index.php?itemid=30
I ja gajim jednog, ali ne onaj mali sitni, nego neku zivotinju u hodniku. Po coskovima sobe ih ostavim, i sad kad spavam, nema komaraca i muva :D
Hahaha Dud i Sima :D Ma i moj je životinja, ali ne smeta mi, jedino bih imala problema, kad bi ga progutala u toku noći hahhaha, valjda se to neće desiti :D
Ja ni sa tim nemam problema. Jednom sam pojeo osu zato sto je brat mislio da ne smem xD A lepi su paukovi zivotinje. I da, i moja devojka 'tela da utamanim mog. Trt milojka, ne mere :D
@mentally ahahahha pa ti bi trebalo da savetujes Duda :)))))
@ donna ma nece on tebi u usta, znaju zivotinje de je smrt, osecaju one to ;)
Otkad "gajim" jednog, nemam problema s komarcima i mušicama :)