Pegla

Majka pegla na obodu sobe. Stizem kuci, ulazim u sobu kako bih prosao do svoje sobe i taman kad mislim da sam blizu sobe:
-PAZI PEGLA!!! Mozes da se opeces, sine...
Pa sta sad, majka mi je, brine se zena, iako zamalo srcku da dobijem. Produzavam u sobu i stize mi poruka od prijatelja da ga pozovem. Krecem po fiksni telefon i cim sam otvorio vrata:
-PEGLAM! Pazi se!
Nije da je to najveca soba u kuci, nije da je to moja kuca, nije da mi je malopre rekla, al majka mi je...
Zamolim za telefon i taman kako sam okrenuo broj, ulazi deda u kucu. Ugledavsi mene u radijusu manjem od 3m od pegle, izvodi u gotovo 80 godina trostruki salto unazad, potom dvostruki aksel, slece pored mene, lagano me odguruje unazad i kaze mi da se pazim, jer:
-...pegla je vruca! Secam se jednom tako, ja sam...
Izvinjavam se dedi sto ne mogu da ga saslusam jer pricam telefonom, kad iz kuhinje pristize baba da nas obavesti da je skuvala rucak. Medjutim, cim je primetila da pegla radi, vristi na mene da se sklonim, na sta je ja teram do djavola i, zalupivsi vrata svoje sobe, nastavljam razgovor. Iako imam debela vrata cujem je kako kritikuje moju majku da ne brine o meni kako treba, da je ona jednim okom kuvala rucak, a drugim pazila o troje dece, a ona mene jednog ne moze da pricuva...
Izvlacim se iz kuce i krecem kod druga ignorisuci sveukupno nastalu paniku kada sam prosao pored pegle na manje od 2 metra. Pokusavam da se smirim na svezem vazduhu. Taman kad sam malo rasirio krila i smirio se, stizem kod druga i, usavsi u sobu, na nas dvojicu skacu niotkuda njegovi roditelji:
-PAZITE DECO, PEGLA!!!