Pendrexyl

Изгредник Смрда:''Ааало, дежурни!... Друже!... Господине!... Пандур!... Еј!... Џвију!... Ало бре!... Ало!
Пандур:''Шта је стоко, шта се дереш!?!
Смрда:''Јел имаш тамо нешто за главу...''
Пандур:''За главу?''
Смрда:''Аха, као, оно, боли ме глава...''
Пандур:''На то си требао да мислиш пре него што смо те довели овде...''
Смрда:''Е, ај' не сери, него донеси то, ако имаш''
Пандур:''Ево,имам... Пендерксил!''
Смрда:''Аааа, то... Не мора, немој да се мучиш, ево прошло је...''
Пандур:''Ма ко се мучи, лутко моја, шта ти је, није мени тешко да помогнем... Па ти си овде баш зато јер ти треба помоћ...''
(15 минута касније)
Пандур:(телефонира)''Еј, Миле, зови амбуланту, овај што је дошао данас ''пао низ степенице'' и сав се поломио... Па, лепо, пао... Ма ништа страшно, јео говна, па сам му дао ''пендрексил'' да се смири... Дабоме, ''пендрексил''... Ма, нисам му ломио коске, само сам га мало... Да... Да... Јесте... Јесте... Добро, кажи им да пожуре... Ајде, ајде, и поздрави децу... Ајде, здраво, чујемо се...''