Pendulum

Ma jeste ona ružnjikava, al zato kad joj vidiš pendulum iz profila počinjes manuelno da dišeš i ne izlazi ti njena figura iz glave, odjednom se zapitaš kud ružnjikava jer svaka njena crta lica postaje u tebi novi ideal i zaboraviš sebe i da si se ikada kao dete peo na višnju i samo ona postoji, i samo nju želis i ništa te na svetu više na tangira, celokupna ljudska patnja postaje zanemarljiva, čak i smrt gubi svoju moć jer ju je ona savladala, ona i njen veličanstveni pendulum postali su fokus i eho života, kroz nju sada iznova prepoznaješ realnost, njen pendulum se toliko duboko urezao u tvoju svest da do srži patiš bez njene blizine i sama pomisao da je nema izaziva u tebi napad panike, njen pendulum je postao život, ona je kiseonik tvojim alveolama, ona je tvoja Andromeda, tvoj poslednji dah na usnama, tvoj i samo tvoj pendulum ad infinitum

E tebra ajde molim te idi izdrkaj šta nas ovde sasipaš bludnom poezijom