Penzija

Popodnevna dremka nakon savršenog obroka i pića koji su legli tačno tako da si se najeo, a ni ostao gladan 1%, ni preterao za 1%. Ono savršenstvo.

2 popodne: Buraz i ja na fudbalu, 2 sata istog, maksimalno trčanja, lomljenja, mrtvi kao pseta.

4:30 popodne: Dolazimo do neke mesare gde prave pljeskavice od čistog mesa, debelo, da se ubiješ. Prilog je nebitan onaj standardni, bitno je da je bilo luka i trapista pride. Pojeli to, prste polizali, kupili svako još po pola litre kole, onako hladne, da sve to požanje. Sve to na 100m od kuće. Došli kući, zamračili sobu da sunce ne piči, svako se zabio na svoj krevet, i, pre nego što sam zaspao najmirnijim snom mogućim, zadovoljan kao Butanski car, samo sam rekao - ajoj.. Penzija brate. On je samo pokazao rukom kao Terminator na kraju drugog dela, i padosmo u dubine sna.