Penzioner u staroj, komunističkoj zgradi

Особа чије бивствовање на овом свету је некада значило свима много, док данас би сви да га мећу на гиљотину. Некада веома успешан младић, што у животу, што међ женама, трансформисао се у окорелог пензоса, коме је драже рећи не, но бацити један осмех, макар кисели. Омражен је код нових станара зграде, док сви из његовог доба се окупљају код њега на поподневној кафици, уз "Београдску хронику" и надметање са једнако подлим и досадним пензо-комшама у ТВ Музичкој слагалици.

Препознатљив по свом пурпурно-изшараним баде-мантилу у ком се креће по стану, по силажењу сваки дан у подрум, доле до мајстор Жилета да га напуши јер, којкурац је нестало светло у лифту, који је прављен још док је Тито био у Африци и зашто забога и побогу, опет блеје шприцеви и кисела вода на првом спрату.

Вечити контраш, одбија све. Жена му је умрла још кад је Ћосић био председник. Вечити комуниста, поносно држи слику Тита на миљеу на ЕИ Ниш телевизору. На њему никада није пребацио на Пинк или у скорије време Прву тур... српску телевизију, јер то је комерц. Иако је завршио економију, давне шесетпрве, радио цео живот у Црвеној Звезди као контролор радника. Из стана једино излази кад је ванредно стање, да би купио Политику, јер само Милан Џаврић може лепо да напише разлог зашто је доврага Геј парада одржана.