Peršun i celer

Reko mi čovek, on to zna, on je znalac, on to zna u pičku materinu zna, on sve zna, reko mi, kaže, višnja ti stoput zdravija od aronije i onog drugog, kako beše, brusnice al kurac, to je samo bijedna višnja, nije in, nije novo, nije istok promoviso, jebeni sok od višnje domaći što ostane svake godine i uvati vr a stari se dere: niko ovaj sok ne pije samo ja, ni kruške ne jedete, samo ja, ni poljski klozet ne koristite, samo ja, zašto ne pijete ovaj sok nego oćete kupovni nektar djeco moja, ćeri moje anđelije, zato što ćale imaš loš marketing, mirišeš na merima sapun i brion, gajiš titov veles u bašti, računaš kad se pale jeftine tufne na loncu, i sanjaš pihtije, kasno pališ ko i tvoja kola, i nisi čuo za Belog, e to je višnja, to si ti, zastareli preganjač u upitnom motoru, višak od tehnološkog viška pa ono na dnu ostalo sa večite dve godine do penzije ahilovo-kornjačinog paradoksa a traži se novo nešto, razumeš? Ne razumeš, ko te jebe, upiši kurs kod Istoka, nije kasno, ko želi taj i može, budi kopirajter sa mašinskim mozgom, guraj kvadrat gigine glave u trouglastu rupicu liberalnog kapitalizma, budi osijedeli pripravnik kod Nataše PR manegera probuđenog seksualnog nagona pa kanalisanog u jebanje keve svima nižim od nje, samo treba volje i kez belih zuba i dobra organizacija. I protestanska radna etika

Ima nade za peršun i celer, ima, samo ako odrade ribrending, već su se malo izvukli može se reći, dva tri teksta u blic ženi, lisi, leni i reklama na pornhubu pored vuka jeremisa i opala, ješće švaba i naš celer, peršunom će kapiju da kiti kad se Grunvilda bude udavala za kompatibilnog rumenoga prasca njemačkoga Ahmeta.