Dobra kola u zla gospodara.
Kad bi taj auto koga vozi gore navedeni imao dušu, prodao bi je đavolu samo da ga vozi neki manijak. Makar se slupao i izgorio istog trenutka. Vozač istog se slijepo pridržava vožnje kakvu je naučio kod instruktora, dakle "sporo, polako, u četvrtu maksimalno", a 150 konja ispod haube bi bolje prošli da su otišli da pasu travu.
Greota vidjeti tako dobra kola sa takvim vozačem za volanom.
- Čovječe pravac je.
- M?
- Pravac, može avion da sleti.
- Znam.
- Pa kad znaš što ti brekti motor ko da će da rikne?
- Pa u četvrtoj.
- Četvrtoj? U Bembari od 6 brzina? Ti nisi normalan.
- Što, da nećeš ti da voziš?
- Ajde, eno ti proširenja, ustavi pa da vidiš kako čiča dere.petnaest minuta kasnije
- Vidiš? OVO JE ŠESTA!
- ...
- Šta je? Nešto si se ućutao.
- Čekam da staneš pa da se ispovraćam i ispraznim gaće.
- NEMA STAJANJA, PRAVAC 3 KILOMETRA OPAAAAA!!!
Е, шта би ја све знао и мого, само да ми је оно што је туђе...
Ал не дају мангупи. Каже "моја кола, моја ствар. Ти купи, па вози како оћеш".
Баш нема правде на овом свету...
-
Nije u tom fora Frajkore iako primjer zvuci tako. Paznju treba obratiti na stepen korisnog dejstva. Sto bi kupovao auto od 200 KS, kad ces da koristis 50?
Разумео сам, или кућу од 500 квадрата ако имаш жену и једно/ниједно дете.
То сам разумео, али ипак је пример некако претегао над дефиницијом (а можда је и до мене, можда сам превише алергичан на оне који живе по принципу "лако је туђим qрцем по копривама млатити").
Plus odma' na ovo, sad odo' da pročitam.