Pijan ko drvo

Vraćas se kući oko pola četiri (rana zora) pijan k'o Drvo.. To je u redu, pred ulazom u zgradu gde stanuješ, zvoniš (interfon) svim komšijama od reda (da najaviš svoje dobro raspoloženje). Igrom slučaja zvoniš kod svojih da ti otvore, jer si ključ stavio u unutrašnji dzep kako ne bi ga zagubio, ali si ipak zaboravio.

Javlja se ćale (sanitim glasom, kao iz bure da priča): 'Alooo..
Sin: Metnem ti ga malo!
Čučneš pored interfona, i počinje tragi-komični smeh. Ujedno budiš komšiju sa prvog sprata.

Komšija izlazi na terasi i počinje da urla!
Komšija: Pa dobro bre majke mu ga nabije u pičku imaš li bre ti bar malo mozga jel vidiš koliko je sati!?
N.N: Haha, 'de si komša Zoki (dok pričaš sa komšijom nastavljaš sa smehom) Nemam mozak, al zato imam pljosku u unutrašnjem dzepu, mnogo dobra, da probaš!! (Hvataš se za unutašnji dzep, napipavaš ključeve od ulaza) Ispaljuješ komšu za pljosku, i bacaš se na glavni zadatak. Da pronadješ ključ koji otvara ulazna vrata od zgrade, nije ni malo lako. Jer je tu ključ od garaže, podruma, stana, ključ sa posla, ključ od garaže (na poslu), magacina.. itd. Pronadješ ključ, laganim korakom koračiš ka stepenicama (Kao i obično ne upališ svetlo i ideš po mraku) pogodiš prvi stepenik, promašuješ treći stepenik, padaš, ujedno ostaješ u istom položaju i puziš. Stižeš do stana, setiš se da nisi upalio svetlo, želiš da ispraviš grešku i pališ, ali inače promašuješ svetlo, i pogadjaš zvono. Upadaš u spavacu sobu roditelja, prodereš se kol'ko te grlo nosi na očevo uho: USTAJ MATORI RATNI ZLOČINCE, NA NOGE HITRE!
Majci, koja te preplašenim, suznim očima gleda kažeš: MATORA TI SI SLEDEĆA NA REDU, I TEBE ĆU DA PROBUDIM SAD. Odlaziš u dnevnu sobu, skineš se go, posereš se na tepih, a onda u tu pozamašnu gomilu pozabadaš slane štapiće i zaurlaš:
BRAAATEE OVO JE MOJ JEŽ, I ON OD DANAS STANUJE OVDE !!