Ovu fiziološku potrebu najčešće vršimo kad kolima krenemo na letovanje ili neki drugi dalji put. Uglavnom kad izadjemo iz kola napolje duva neka vetrina, noge su ukočene, a okom se skenira teren gde ima neko zgodno grmlje da zađemo iza(jbg, ne moraju baš svi da gledaju). E, al nekad ako dugo trpimo ili smo sramežljivi neće odma da krene, a oni u kolima obično pizde jer čekaju. Tu su u desetine drugih kola koja prolaze i sviraju iako smo izbacili sva četiri žmigavca. Ako je neko manje proširenje, često se tu nalazi još neki auto na čijoj haubi fruštukuju kuvana jaja i suvo meso, pa se tu nešto kao ustežemo i moramo dublje u žbunje gde ima zmija, jazavaca i sl.
Olakšavajuća, ali zajebana rabota.
