Pit stop

Па каже:
- Онај ко стално скреће у пит стоп вероватно осећа да је у вожњу живота убачен јер је, ето, неко морао да плати спонзорство и да оправда инвестицију; стога очајнички гледа како да задиви разну рају тиме што при сваком заустављању мења виталне делове до тачке када то више није исто оно с чиме је почео, а велика је шанса да ће све то на крају пући, те ће наш несигурни пулен завршити у зиду од гума те бити остављен на ветрометини да пешачи или под туђим точком, са цревом од кочнице у носу и управљачком летвом прободеном кроз понс вароли.
- Онај ко скреће само кад то заиста треба је сасвим реалан учесник, свестан својих могућности и ограничења; зна докле може да иде, кад више не може, направи паузу, измени нешто и настави, али најважније је да не одустаје кукавички, чак ни када је раја спремна да га отпише.
- Онај ко скреће само да допуни гориво је цар и боготац за којег би и Тацио Нуволари лично устао из гроба те му подигао споменик. Неко га воли што му иде, неко му завиди, али он само шиба своје.