Nešto što po slobodnom mišljenju seoskih baba i njihovom razumevanju vere nikako ne sme da izostane na krštenju. Ako slučajno nije dovoljan bradonja u mantiji i njegovo pevanje i ako se nađe neki mali mudonja koji ga se ne prepadne onda zna da se nađe nekakva bakuta koja će da ga malo uštine ne bi li dete počelo da plače i daje jasne znake da se oslobađa grehova.
(pop prilazi sa makazama detetu i odseca mu malo kose dok se mali kuronja cepa od smeha)
Baba 1: Nije ovo dobro Stevka, treba malo da počne plakati, treba đavo da da znak da ga je napustio...
Baba 2: Jes vala, viči kumu nek ga malo uštine!
Реално, шта мислиш како је дјетету кад први пут види брадатог човјека у црном који нешто као завија па га још и шиша... :) И ја б' се препо! ;)
ma begaj, to je stres za dete... nisam ni izdržao do kraja, izašao sam napolje jer je ono bilo mučki za gledati
nije prošlo par dana kad mi je taj isti pop svratio u apoteku i baš smo popričali o tom slučaju... rekao je, citiram: Pravi primer, onako iz udžbenika, da dete treba krstiti kad je baš baš malo, do tri meseca ili tek kad napune tri godine.
Sreća je da je dečije pamćenje u tom uzrastu kratkotrajno (od 48 sati do nedelju dana) tako da sve traumatizujuće stvari treba odraditi u tom uzrastu.
dooobra
bip sam na jednom krštenju gde je obred više ličio na isterivanje đavola kol'ko je dete vrištalo, plakalo, povraćalo... užas