Drevna tehnika kojom se busaju indijski goniči slonova. Naime, uzajamno poverenje koje gonič i njegovo živinče gaje jedno prema drugom navodno je toliko jako da bi ovaj kao materijal za kurčenje često vezivao svog slona najslabijim čvorom koji zna i najtrulijim užetom koje nađe, pritom mu dajući znak da je čvrsto vezan i da ne pokušava da pobegne. Slon bi se najčešće, na oduševljenje okupljenih, ujutro stvarno nalazio na prvobitnoj poziciji, sad, da li zbog mitske veze između čoveka i životinje, da li zbog toga što bi mu gonič obično ostavljao izobila hrane i omiljenu slonicu da se mali zanima ili možda zato što slon stvarno nema pametnija posla nego da stoji tu - ko zna, i koga briga, bitno da je stvar proverena i radi.
Interesantno je da isti metod, protivno očekivanjima, ne daje rezultate kad su nežive stvari u pitanju.
- U jebote, dobro da smo stigli da uplatimo, zamisli da nam je propala dojava.
- Tačno bi ti jebo mater, ne deli Džanki dojave svaki dan a ti zapeo pumpa, pa pumpa... pumpali te njom u čmarni kolutić.
- Izvini, ali gume na biciklu moraju da budu tačno na tri i po bara, a na četiri ako voziš još nekoga, morao sam da dopumpam.
- Mare, care, kako ćeš jednog dana da najebeš zbog tog bicikla nisi ni svestan, sve i da ti ne otpadnu jaja od kaldrme ja ću da im pripomognem budeš li još srao. Gde si ga uopšte ostavio koji moj?
- Tu sam ga naslonio na ovu banderu, jebote. Evo baš tu!
- A nisi ga vezao?
- Nisam stigao, samo sam prebacio lanac da se misli da je vezan.
- A pa jasno onda, dojadilo mu čekanje pa je odskitao, opaaa.
- E goni se i ti malo u kurac, znaš. Sreća pa smo stigli da uplatimo, sad kad prođe Džankijev tiket znaš kakav ću da nabavim, VRH!
+++