Plakanja po reality show-ovima.

Jedna dosta masovna pojava, koja je jako nelogicna i neobjasnjiva.

Naime, ljudi (ucesnici) se znaju dvadesetak dana, od kojiih prvih deset dana medjusobno nisu ni komunicirali. Ipak, kada jedan od takmicara treba da izadje iz te zatvorene zajednice, koja ce i sama prestati da postoji nekih desetak dana posle toga, ostali ucesnici placu.

Zasto je to nelogicno i neobjasnjivo: ucesnici koji su ostali imaju vise sanse da pobede (znaci treba da se raduju); ostaje im vise hrane; manje ljudi stoji ujutru u redu za kupatilo; ti isti ucesnici dvadeset dana pre toga nisu videli svoje porodice i najbolje prijatelje, i uopste ih i ne spominju (a kamoli placu za njima), ali za novostecenim poznanicima se liju suze i kunu pravila show-a koja nalazu da se periodicno izbacuju takmicari. A STO JE NAJLUDJE U CELOJ SITUACIJI: ti koji placu, kunu i cupaju kosu, su svojim glasovima u potpunosti ili delimicno doprineli izbacivanju nekog ucesnika. A kad se zavrsi taj reality show, ti koji su plakali jedni za drugima se na "slobodi" niti vidjaju niti se spominju medjusobno. Skroz ludo.