Kada si poreklom sa sela a nekim nesrećnim slučajem se nađeš u velikom gradu, plan za preživljavanje krize se obavezno pretvara u nadrealizam.
Vraćam se ja tako stanu, sav ispijen, iz srednje škole te daleke, daleke '97...
Di ste matori Malikućani? Stigoh... (čuje se neko bolno cijukanje)
eeeee sine vidi, nabavismo pilića, sveži, tek iz inkubatora izašli!
:fejspalm: E mama, a kako ti planiraš sa živinom u stanu da se rveš?
Ih, čuj njega! Pa šta će nam tolika terasa??
da, da (ček samo da čuje ova gadura dole)... Ok odo da se plaknem...
EEEE čekaj, čekaj.... Tamo je luk mladi i krompir... Donela nam tetka ljubica... To je onaj zlatni... Ko med!
I gde ču ja sad??? Ovako štrokav i gadan???
Ništa se ti ne brini, eno dovukao je tata korito u dnevnu, tamo je sad taman i smederevac, imaćeš uvek tople vode... Mož i da gledaš TV i da se kupaš !
I tako,ja dan danas imam fobiju kada nekoga zovem u posetu...
