Uvek sam se pitao ko čuva supermena. Shvatio sam da je odgovor na to pitanje uvek bio tu sa njim. Njegov plašt.
Na kraju dana, nakon spašenih života, on se pokriva svojim plaštom, svojim ćebencetom, svestan da se odrekao sebe da bi pomogao drugima, ali i sa nadom da to nije uzalud.
I kad nije siguran da je učinio pravu stvar, jer s vremena na vreme uviđa da su ljudi stoka, on se sve jače uvija u njega kako bi otrgao tu strašnu misao. Da je dao sve za stoku.
Plašt je taj koji mu svojom toplinom i magičnom snagom daje san na oči i šalje na neko mesto na kom i neko njega čuva. Bar preko noći.
Plašt je taj koji mu čuva leđa.
Uvrnuto, može plusa