Pluralia tantum

A: Šta je sa Markom? Nisam ga video ne pamtim...
B: Nije niko, nema ga više brate...
A: Kako nema?! Šta lupaš?
B: Lepo, od kad se oženio izgubio jedninu, sad je pluralia tantum. Ne miče iz kuće sem da prošeta sa ženom i da zajedno piju kafe po komšiluku.
_________________

C: Pa kako bi na letovanju, ljudi?
D: Bilo je super, Maca i ja nismo odlazili sa plaže...
M: Bili smo bre, Dragi, u diskoteci ona dva puta, ali nije nešto bilo...
D: Jeste, to smo otišli dva puta, ali smo se brzo vratili, smor teški sve same polu pijane i polu gole klinke...
M: A da vidiš što smo školjki skupili...
D: Jeste, nismo mogli sve da ponesemo pa smo slikali zadnji dan na plaži..
C: Dobro, nego oćemo u kafanu sutra, brate, nema te sto godina tamo, zabrinuli se konobari, hehe...
M: Mi sutra idemo na onu izložbu, Dragi.
D: Da, da, ne može brate sutra ima ta izložba, planiramo odavno...
C: Dobro, ajde u petak?
D: E, ni tad nikako, obećali smo jednom paru, što smo se upoznali na moru da ćemo otići kod njih...
M: Jeste, znaš kako slatku ćerkicu imaju, već smo joj kupili i haljinicu da ponesemo...
C: Dobro, kad možeš, majke ti?
D: Hmmm... Pravo da ti kažem, ne ide nam se tamo, zagušljivo, buka, vika, muzika, šta kažeš da izađemo, ovako zajedno negde u kafić?
M: Možemo u onaj što smo bili kad je dolazila mama...
C: Jel, brate, jel imaš ti jedninu?! Jel vas dvoje i pišate zajedno? Auuu, čoveče, ajde, lepo, odoh ja ko i dosad u kafanu, a vi ćete mi već pričati kako je u tom kafiću...