Poneka deca u jednom trenutku odluče da se izraze kroz stihove. Neki takvu decu nazivaju pederčićima, neki umetničkim dušama. Oni tako pišu, u početku gledaju samo da se rimuje, kasnije nešto i sklope. Ostali gledaju na to, kažu nije to loše, ali ne obraćaju preteranu pažnju. Jednog dana, neko od te dece uspe, a onda oni što su govorili nije to loše, mudrački kažu:"Reko sam ja odma, da će mali uspeti."
I tako sam ja krenuo, još uvek mi govore, nisi loš mali, a ja se trudim.
Slušam plač majke, kaže ne idi sine,
slušam plač majke, jer tamo se gine.
Gde kosti leže, do dva rođena brata
tamo gde je prošla podla ruka ratna.
I suze i bol, smrt kao spas, ne idi sine,
ostani kući, jer tamo se gine.
Zar hoćeš da čuješ lelek, kuknjavu i plač,
molim ti se sine, ne idi, ostani zbog nas.
Nije na majci, da dečiji obilazi grob,
nije to po redu, ne da tako Bog.
Da ti palim sveće, da ti menjam cveće,
nije to po redu, ni Bog tako neće.
Tamo strada mladost, životi se gase,
sedi kući sine, misli malo nase.
ahahahha, ima je taj lik neki talenat, to isto da je napisao Dis, proglašeno bi nacionalnim blagom :D
ma pisao on još svašta,al se meni urezalo ovo u pamćenje...genijalan lik,posle ga hapsili pa odležao malo zbog posedovanja narkotika...
kauboj stari lulu pali
i smelo kroči u svet sneni
o prerijo,majko naša
o indijanče zaljubljeni...
ovo pre 15 godina izvalio jedan lik,a bila tu neka vutra i ja dan danas ne mogu ovaj stih da izbacim iz glave i još uvek se smejem.
a ti oblače samo nastavi!