Podizanje ruke prilikom izvođenja kornera

Masovna pojava, da ne kažem pojava masona. Predstavlja skriveni znak kojim saigračima izvođač objašnjava svoju zamisao. Zna se ko je glavni i ko se sluša u tom trenutku.

E sad, različiti su dogovori unutar različitih klubova, reprezentacija. Podignuta leva ruka može imati značenje da će centaršut biti na prvu stativu. Ako se podigne desna, ide na drugu. Mogu se podići i obe, ne znam ni ja gde će završiti, centriraću pa kako bude. To su samo neka od mnogobrojnih značenja podizanja ruku prilikom izvođenja kornera, međutim suština je u tome da je ta pojava postala refleksna.

Zapravo, nema izvođača koji će korner izvesti a da pre toga nije podigao bar jednu ruku. Bilo da se radi o standardnom izvođaču ili onom koji u tom trenutku obavlja tu funkciju, po nepisanom pravilu, podignuta ruka je obavezan detalj.

Međutim, poenta priče je u tome da se određena radnja izvršava mahinalno, kao da je programirana, spontano, bez prvobitnog razmišljanja. Uglavnom se loše protumači i ne bude ispoštovana.

U svlačionici na poluvremenu...
- Dule, tebra, aj ti više da ne izvodiš kornere.
- Ha, čuj ti njega, ne nego ćeš ti, ne možeš na dva metra da me pogodiš a kamoli ovako, beži bre.
- Nije stvar u tome, ne možemo da ti ispratimo znakove. Dobar si ti, ali nov si, nismo te još shvatili. Ranije se znalo, kad Ćomi digne levu ruku ide brza lopta po zemlji na prvu stativu a sad kad ti to uradiš mi se zaletimo a ti zavrljačiš na drugu.
...
Poštovani putnici očitajte vašu kartu.
- Šta je bre sa ovim aparatom, prolupao!?
- Ne znam ni ja ali podseća me na Duletovo podizanje ruke prilikom izvođenja kornera.
- Hahaha, da znaš da je tako.