Pogrešio sahranu

Једном ја идем, умрла ми нека далека стрина тетка јебемлига послао ме ћале као заменика јер је он имао паметнија посла попут печења ракије и резања пршуте, и тако кренуо на сахрану купио цвеће, стигао у Батајницу, нашао улицу, ушао изјавио саучешће, цепио пар ракија за душу покојници, испричао се са многобројном родбином коју нисам видео годинама, вратио се кући и кажем ћалету:
"Баш је матора била та твоја баба Живка, здрава ко дрен само једном легла у кревет и умрла. Да повучемо њене гене и Бог да нас види"
а отац забринуто-јебаћутимаму тоном рече:
"Каква матора Живка коњино, жена умрла од рака у 55ој години",
у том тренутку сватих разлог велике пажње спроводног аудиториума коју сам имао током излагања о ултимативном квалитету неба у Крајини и мирису росне траве у нашем заједничком селу, као што сам такође схватио да име Живка у истој тој Крајини је непознаница.

Не дозволите себи да погрешите сахрану, увек упознајте територију.