Poklonici Edit Pjaf

Poštovaoci Boba Dilana. Ili uzdržani cenjači Dejvid Bouvija. Pristojni dopuštači stvaralštva Pola Makartnija. Obožavaoci Ele Ficdžerald. U najboljem slučaju nisu slušali ali poštuju.
Čim neka ovako suviše poznata legenda, toliko suviše da je često nedoslušana osim dve pesme sa reklama, čim dakle ovako neki ugaoni kamen svetske kulture odapne ili ga rehabilituju nekim filmom, nagradom, matijom bećkovićem ili egzitom; odmah se, kao propratna pojava, stvore i verni komentatori rada i dela, pratioci i poštovaoci, izmile svuda okolo znalci, stručnjaci, odani poklonici i Teofil Pančić.
Udaraju pokvareno na sujetu prosečnoga građanina koji se zapita stani bre kako i kad stigoše svi oni da sve to preslušaju i kad su slušali tolko Edit Pjaf malo vrapče malo rambo, i dal je moguće da Teofilu Pančiću ni ovaj tristan cara nije promakao nezapaženo i da je baš odrastao na Čuburi slušajući ploče i Šabana Bajramovića. I kako niko nije odrastao na Sinanu nego uvek na kul Ciganinu. Ako nije kul Ciganin onda je Rumun ali isto kul Kusturičin učenik drug i mentor čuveni Moldovan sestre, Antiglobalista.
E čitao sam, Teofile, Jukia Mišimu, mnogo dobro; znam sine, ja sam odrastao na tome imam i autogram na stripovima o Zagoru, Bob Dilanu i Milanu Kašaninu a imam i original ratove zvezda figurice. Ja sam ti, znaš, jedan veliki poštovalac i znalac svega i kad god umre Bob Dilan ponovo ja ću da pričam o njemu na Rtsu el ti to jasno? A posle i na B92 i na Hrtu i na Palmi plus jer sam sve pratio i sve znam i ajde pitaj me nešto sve znam.

Niko nema rupe u obrazovanju kako formalnom tako neformalnom: kompletne diskografije prve trube Memfiskog Dragačeva ali isto tako i original ploče početaka Bokija Miloševića srpskog Džonija Depa; ali ne, nije tako, ne dajte se prevariti svi vi obični nepoznavaoci, oni (Pančići) imaju neki uređaj, svemirski modulator ili dojavu od Sergeja Milinković-Savića i znaju o kome će da se priča ove godine: ko nobela, ko grobara, pa se tako nabiflaju na vreme i Pančić i Miljenko Jergović i neki đuričko Muharem Bazdulj i onda cap kad umre Mihalj Kertes, svi znaju odma pap zbirka jedna, zbirka druga, odma u pozorištu njegov zaboravljeni komad, odma Dara Džokić skida naušnice, karta osamsto franaka i osamnaset kuvajtskih dinara, Madlena Cepter, Joca Amsterdam, Joca Stefanović čitao Malog princa, Jovan Ćirilov apruvs predstavu: to je taj Ljubiša Ristić, avangarda, Brodvej i Beograd sedamdesetih kad su Mihiz i Pekić pili rakiju pa pišali posle slova iza kafane ko one supe sa slovima a ostali to kusali i znanjem se napajali a i sad kusaju: fida fidelinka ko gnezdo uvijena pucketa među domaćičinim ispucalim šakama kojima je pre toga Mira Banjac.